Autori // Danica Bartulović

Ovu rukovet živih cvjetova koji mi cvjetaju u memoriji, u srcu, u duši, posvećujem mojoj obitelji, i svim dragim osobama, koje sa mnom dijele radost napisanih stihova.
Danica Bartulović



DIDOVA SVETINJA



Sveta baština

S kolina na kolino
dok bi prelo prele
čuvajuć blago na paši
ili za duge zimske večeri ka bi snig sve zamejo
sideć i grijuć se uz komin

s prelon
žene bi ispredale i isplićale
pisme
bajke
priče

duši oduška davale
suze istočile
dici uz bešiku pivale
pripovidale


PIVALE MENI BABA I MATER



X X X

Nedijice milosna
vele li si kriposna
i u putu pućena
i u krvi krvena

ti nan kaži putiće
usri zelen gorice
do studene vodice
dino ništo škripuće

ono Diva Sina Svoga ninuće
u srebrnoj kamari
kamara se otvara
kamara se zatvara

odniće ga na more

na moru je velik brod
pomoga nan Isus Bog


X X X

Klekla Diva na kolina
prid Isusa Gospodina

prosti Sinko
prosti diko
za majčino bilo mliko

Njoj se Isus ne ispriči
vengo reče ove riči

po kriposti Božjeg dara
oj Ti Ženo odabrana
svaku san Ti ugodijo
i tu ću Ti ugoditi
grišnicin grije prostit

grišnici su judi stari
koji neće riči reći
da se neće Men priseći

Mojin rukan
Mojin nogan
Momu drvu
Momu Križu

da ji brani
da ji čuva


X X X

Crkvica se gradi
tamjanon se kadi
u njoj Gospe kleči
iz sveg srca ječi

bile ruke lomi
gorke suze roni

zašto Gospe klečiš
iz sveg srca ječiš
bile ruke lomiš
gorke suze roniš

imala san Sinka jedinka
od Boga mi darovana
dođoše Židovi
nevirne majke sinovi
pa mi ga oteše

teške rane zadadoše

ruke čavlin probodoše
grudi kopjen otvoriše
čelo trnjen okruniše

na drvo ga pribiše


X X X
Božji pivci zapivaše
Božju Maru probudiše

ustani se Božja Mare
nije nikad Misa bila
ko je danas u Nediju

sve se duše oprostiše
samo četri nemogoše

a i njiman ža biše
šta Isusa uvridiše


X X X
Sveti Petar u Raj pođe
za njin grišna duša dođe

ded pričekaj sveti Petre
da ja stebon u Raj pođen

vrat se nazad grišna dušo
koliko si živovala
nisi raja dostajala

nisi gladna naranila
nisi žedna napojila
nisi bosa priobula
nisi gola priodila

nemeš smenon
u Raj poći


"Bog te kuša da vidi koliko vridiš"

Ditešce san bila
tek prve ditinje riči tepala
baba Ive posila bi me na kolina
rukon zagrlila na srce privila
i unda tijo zborila

"dušo moja još si nejaka i nezrila
doće vrime ka ćeš svatit šta ti je tvoja baba besidila

ka naresteš budi stentana
staru i nejaku dejana
ne suj
ne kuni
ne uvridi
ne priti

ne izdaj tuđu tajnu
ne budi nevirna ni zavidna
otresita ni ola

ne budi lina
neuvaj se puno udrugoga
sama se za svoje posle brigaj
vuk meso po poruci nejide

umijata budi
umijato janje dvi matere sisa
i svakomu omili

u jutnji ne ustraj dugo
to nije dobro za zdravje
i gledaj se s neprijatejon kako izmiri

ne prizri slaba
ne zatvori oči pri tuđoj bidi
ka ti prosjak na vrata dođe lipo ga primi
šta imaš otoga mu uime Božje udili

budi jaka na kušnji
ne znaš ka te ni di Bog kuša
da vidi koliko vridiš"


Gospe moja Od Milosti
(Kazivala mi gospođa Mile kako nji je pratar u Ercegovini učijo moliti)

Gospe moja Od Milosti

očuvaj me u mladosti
od sedan radosti

u starosti
od sedan žalosti


Didova svetinja

Vraća bi se did ispoja
s motikon priko ramena
zobnicon u kojoj je bila botija vina
vas zamejan zemjon

ja gledan kaće did doć do Ciskinjine Torine blizu kuća
i trči pridanj

did spusti motiku
skine zobnicu
uzme me u naramak
pita čime me je mater naranila
jeli prema meni bila dobra
kako je ojutros baba
jeli puno kašjala
šta ima kokuće nova

unda izvadi maramicu iz đepa
svu od zemje i znoja
u rogaj sveza tri-četri zrna grožđa
koja su tek zarusila
dok ji je naša obaša je po poja

odveza bi rogaj maramice
stavja mi u usta zrno po zrno
i pita
jeli slatko
tek je na dikoj lozi počelo rusi
did će svojoj curi doni i sutra koje zrilije zrno
ako Bog dade da bude Sunca

ja bi mljackala svako zrno
opnu izbacila

tako bi me did obeselijo izdana udan

ili zrnon grožđa
ili prvon smokvon
kojon trišnjon
zrilon kruškon

u proliće ka bi bilo kišno
ukupijo bi spuža i peka mi nji na žeravi

digo bi maloga zeca ulovijo
ka bi ditalinu kosijo
donijo ga kući da se šnjin igran
unda bi ga pustijo
a zna je i ježa doni u zobnici

dikad kiticu jubičica
ili kakvi lipi cvit koji je krasijo naše njive i žita
taki je prema meni bijo moj did

bila san didova svetinja


"Ako nećeš pusti sok"

Ka zaproliti
sok udre kola kroz drvo
ko krv u čoviku
mladice restu i bacaju pupove
počmu rest listovi
sva bi dica rizala jasenove grane
pravili piščajke i svrćali trube

did i ćaća pravili meni

našli bi ravnu
glatku granu
đepnin nožićon zarizivali koru drveta
izdijali na vrvu
unda drškon nožića lagano tukli po kori
da se kora odvoji
kako bi između kore i ostatka drveta
moga prolazi zrak

tukući po kori
ispoglasa bi pivali

"poskoč kožo s drveta
kano koža s jareta

ako neš poskoči
pusti sok
ubiće te Gospod Bog"


Skorupača

Skorup na varenu mliku
nije se smijo izist
ka bi se mliko oladilo
skorup zgusnijo čvrst
masan
vrebale bi ga mačke
pa je dobro vajalo pazi da ga ne izidu
jer se skorup odvaja i skupja
za izmest maslo i kiselinu

digod bi skorup bijo tako gust
rekle bi žene
"kako je o moje krave i ovaca
skorup gust i debejo
more mačka prić priko njega
neće se ulegnit"

i ja vrebala na skorup
bijo mi drag
pa ka bi me poslali neka čuvan mliko o mačaka
jer se lopuža s mlikon nije smila poklopi
dok se mliko skroz ne oladi
učin bi se uvatijo oni prvi skorup
prije nego bi se počejo zgušnjava i oladijo
izila bi koju kašiku
jer se još skorupa vatalo

"nu Vile kako je naš skorup tanak"
rekla bi pokonja baba Ive mojoj materi

"morebi je krava pasla travu koja nije kripna
biće druge krave prošle po ledini prija naše
pa popasle šta je vridilo

a ti mala Danica
nemojder da te sotona natanta pa uzmeš skorupa
žensko koje jide skorup neće se udat
ili će joj kiša pada na vinčanju
i ciloga će vika suze lit

a ka bi ko vidijo da ideš skorup
kazali bi te po selu
svi bi ti se rugali i zvali te

skorupača"

mudrosti i domišjatosti
našega ubogoga puka
uvik se divin
i osrca nasmijen


Plovka

Napada snig
vitar nanijo smetove
doklen okon dopreš sve bilo
samo koje veliko cablo crni se i strši
ko kakvi ukočeni stražar na mrtvoj straži

svi love tice
podapinju plovke
did svaku uru donese po kojega varepca
sinicu ili kosavca

izvejo mene iz kuće
nauči me kako se podapinju plovke
priča mi da je u nika vrimena ka bi glad zavladala
zna tican dicu ogladi spasit
a da je Duju tican ranijo od ditinstva dok nije ojača
pa neka i ja znan ako me nevoja snađe

nađe se jedna manja kamena ploča zvana plojka
sridnje veličine
skine s kakve pojate ili staje
i četri-pet drvaca
malo dugji o sridnjega prsta

unde dije sve pod snigon
snig se rasprpa dok se ne ukaže zemja
polože u četverokut drvca
tako da se ono koje iđe posridini četvorokuta
malo na sridini zariže

položena drvca pospu se slamon
ukoso položi plojka
lagano podapne škokac u oni zariz na sridini
po slami ispo plovke baci koje zrno šenice ili prosa

ka tica dođe
počne prpa po slami
skoči na drvce
drvce škocne i izmakne se
pločica pane i tica pod njon zarobjena
više puta živa

napravila i ja plovku
i na moju se uvatila jedna zlatogrla sinica
ja došla
tica smantana
još živa

uvatila me muka
obuzela tuga

uzela je u ruku
metnila u nidra da se zagrije
kradon unila u kuću
izmrvila malo kruva u mrvice

došla je sebi
nije ostra mrvice ni pogledala
odletila kroz otvorena vrata

nika više nisan plovku podapela
ni odila s didon gleda
kako nji on podapinje


Naša konoba

Saziđana o kresanoga kamena iz Krševnice
naša konoba
di su did i baba spavali
u skrinji držali svo ruvo
niki dvanes-trines kvadrata prostora
tlev od ilovače koja se izlizala i pritvorila u prašinu

unutra bijo njijov krevet
malo širi o pršone
onbar za žito
na onbaru rašeto i sito
zobnica zimice
vrića ječima
u izderanoj naprtnjači sočivica
u šupjoj teči
koju ni cigani više nisu mogli zakrpi
držali slanac

u modron lataru držali svinjsku mast
u jednoj kašeti brašno za kruv
okritoj staroj bačvi mekinje za blago
u mažici so

obišali o gredu
osušenu slaninu i pršute
kokuruz u klipu
osušene grozdove grožđa
u trap usipali kunpire

mali kašun bijo pod kjučon
u njemu stali niki dokumenti
koji dinar
za babu koja je bila bolesna
med i maslo
sirup za iskašjavanje
koji suvi kolač
jaje koje bi kokoši ritko snile
pa se čuvalo za kakvu nenadanu prigodu
botija rakije lozovače

didova nova lula i kamiš
oćale
babin vinčani prsten
Kačićeva pismarica
i Biblija

kaže ćaća
dok su bili nejaki
nji osmoro braće ležali na tlevu na komušini
ka su malo podresli
liti bi legli vanka ili u pojatu u slamu

svaki čas slali me po ništo u konobu

sa zagrabi šešulu mekinja blagu za napoj
sa donesi kokuruza za poprži
sa ajde po šaku soli
sa sađi u trap po kunpire

i bilo mi drago otić


"Donesi mi plet s primeta"

Primet bila pošira daska
na dvi strane probušena
kroz rupe provučen komad konopa
kojin se primet veza za gredu
primet nisan mogla dobavi
pa bi se popela na stolac
za skini babin plet

primet bi se nagejo
sva roba sklizla šnjega na tlev

morala san se dobro pomuči
komad po komad sve lipo složi
pomnjivo jope primetni priko primeta

baba bi me ukorila

" disi dosad
oledenila san se čekajuć
da mi plet skineš s primeta

mogla si odleti navr Vitrenika
i doleti nazad "


Moja Krizma

Bijo je to dan
drugačiji odrugi dana
za Krizmu nas sprema pokojni don Vice Vukušić
vrlo savistan i ozbijan
trudijo koliko god je moga
i dobijo milosti o Boga da nami da

najprvo je to za nas bila velika svetkovina
više nego da nan je ko na glavu vinac ozlata stavja
sviju nas je od uzbuđenja obuzela drćavica
nije mala stvar šta Duv Sveti slazi s nebesa da nas posveti
a i Splita dolazi pokojni biskup Frane Franić
svetin nas ujen pomaza

nije bilo lako uno vrime ni odini nas
prikladnu bilu odiću nać

moj ćaća primijo plaću u Dugom Ratu
otiša u Split i sve šta je najvinije naša kupijo za me
potrošijo do zadnjega dinara
i ono šta je zaradijo kopajuć po Dućan
malo sa strane zaturijo
mater srdito vikala name i nanj

"jesi li Milane skroz poludijo
nisi nan za vriću brašna ostavijo
sve si na nju potrošijo
u dičju odiću krvavo zarađene pare sasujo"

veštica sva o bile svile
s obrubjenin okruglin koletićon i uštirkanin pason
čipkane bičvice i rukavice
tašnica kakva se u mistu našemu vidila nije
legantne bile mokazinkice
buketić o bili ružica
a vejo proziran s krunon o biserića i cvitića
ko u vilice
ka su me doveli u crkvu
narod se zagleda
a ka smo se svrstali u dva reda
ženskice zgornje strane stazice
kojon se iđe kroz čematorje
muškići zdonje
svima je bilo čudo neviđeno
raskoš lipe odorice moje

ja sva treperila ko svića
pokojna tetka Mare koja je radila u "Jadra"
bila moja krizmana kuma
stavila mi ruku na desno rame
i ka je biskup do mene doša
za ime me upita
jedva san proslovila

Danica

načinijo mi križ na čelu i lagano plesnijo po licu
oči mi gorile ko vošćana svića
šta san je držala u rukan

učinilo mi se da san se u svitlo obukla
s Bogon ti dan zaručila

tetka mi kupila dva metra bile robe na zelene bule
neka mi mater veštu ušije
donila lip buket garifula i vine zelene šparoge
obećala ka odresten kupiće mi štogo vridno za uspomenu
ili kase udavala buden

zatin smo blagovali dobar ručak koji je mater skuvala
i ušćipaka je bilo za svakoga

mater je još dugo ćaći kvocala
ko jejina jojala
sama sa sebon kontala i računala
mene karala
kako su mogli za pare
koje je ćaća na moju modu spiska
kupi dese vrića cimenta i cilo guvno uredi
i pojata prokišnjava
mogla se nabavi cigla da se kiša unutra ne uliva
ne vlaži za blago pića
ili šta drugo šta bi kući koristilo
ne me iznejaka uči lukcuzu
da je boje da ositin šta je bida
jer ritko se u životu ima za razbacivanje
pa vaja uči šćedi i stica za crne dane
jer ka čovika jadi stisnu
povije se o muke
o sučije i stida pola ga nestane

a meni uz one dare koje mi je Otac nebeski darova
i roba koju mi je kupijo moj ćaća
moja Krizma ostala ko dan svet
pun nike nečujne muzike i moji sanja
ko da san na nebesku gozbu pozvana

i dobro je mater prorokovala
zauvik mi se svidila lipa odića

ka se lipo obučen
rascvitan se ko priroda usri prolića


Zla zima

Godine 1964 napada obilat snig
zamejo nas i blago
sve se sledilo
grane pucale o težine leda
s krovova kuća visili mosuri
debeli ko muška ruka

baba kukala
"ajme nami
neće osta ni loza ni višnja ni maslina
izebs će smokve i oskruše
zla nas zima poodila "

oko kuće snig malo raskidali
bila sama bjuzgavica
nisi nogon moga sta da se ne izvrneš

poslala me mater u staru kužinu
po naramak iscipani drva
ispri kuće mi oklizla noga i ja otresla
koliko san duga i široka
iskočijo mi kroz kožu vanka čičak
i desni lakat se smista pomaka
smeli se ne znaju šta će smenon
uvatila ji muka

did reče
"ako triba u naramku ću je odni Marku Kovačevića
da mi ditetu kosti krivo ne zarestu
pa ostane betežna

nemojder plaka
imaš ti svoga dida"

izveli i osmarili magere
stavili me na samar
baba me zamotala u svoj zeleni vuneni plet
šta joj ga je stric Vice posla iz Australije
did uzejo magere za ular
i korak po korak po putu koji su progazili Kovačevića konji
k Marku Sunarića

Marko dočeka dida
kako se priličilo dvojici ugledni staraca
upitali se za junačko zdravje
popili po pičerin lozovače

s velikon pomnjon Marko mi prigleda čičak i lakat
naša nikoliko tanki drveni trišćica
mater poslala komad krpe od staroga lancuna

počejo mi lagano namišća kosti
napipava i nateza
prvo nogu pa unda ruku i stalno pita
"boli li te dite
još malo i biće gotovo
ka odresteš bićeš umijata i laka na nogan ko srnica"

bolilo me
nisan glasa ni suze pustila
nakon dvaestak minuta
kosti sile na svoje misto
stavijo Marko triščice sa strane
da se kosti ne pomaknu
iskida oni komad krpe u retaje ko zavoj
stin zavijo
naredijo pokornoj sestri Mili
neka užbati jaje s rakijon
stin zavoj namočijo
reka neka bar tri dana mirujen

sve u redu sreslo
kako unda tako i danas

neka jin Bog plati za jubav i dobrotu


Susret sa zmijon u cik podneva

Osmi misec
nebo modro ko različak u našen žitu
iz kamena se vrila para diže
sve titra
mater će meni

" uzmi pakicu i mali mašklinić
ajde nakopa pokuza dok nije o Sunca izgorijo
ajde na Vlake ili put Gjagoričine Torine "

morala san posluša
a bilo me stra same na Vlake
pošla put Gjagoričine Torine jer je bila bliže kuća
i nadala san se možda koga vidin ili sritnen
a Vlake bila sama piskovita i stinovita golet
govorilo se kako tamo duše plaše jude
ni čobanice s blagon nisu tamo odile

taman prilazila priko jedne jaruge
ku bi ujesen i u proliće teka potok
ka ispri mene ujedanput zmija
duga i šarena ko uže naši drvarica
smotala se u kluko
digla glavu i paluca jezikon
pripa bi je se i vabren čovik i vilovit konj
kamoli dite
ja se ukipila ko kip

zvoni podne ko naručeno
prikrstila se i počela moli kako me baba naučila
"Anđejo Gospodnji navistijo Mariji
Ona je začela po Duvu Sveton …"

zmija uvuče jezik
poge glavu i nestade je ko da si je gumicon izbrisa

ota se više ne bojin zmije


Sirotinjo i Bogu si teška

Poodavno to bilo
došla u jedno selo
na koje je Bog očito bijo zaboravijo

bila mlada
tek se udala
uglađena

skupile se žene i dica
mirkali me izdajega
prilazili sve bliže

donila galetica
jabuka i bonbuna

jedan mali sta postrani
zovnen ga
"dođi i ti mali"
on stidjivo priđe i reče
"gospojo
ja cili smrdin po pišaki "

"pa velik si
nebi smijo"

a dite odvrati

"nu dođi smenon da vidiš di ležin
ja i sedmoro braće i sestara"

oden za njin iza druge kuće
ka ono kočak
nemeš unj ni janjce utra
na tlevu šušanj i jedan bijac
vratašca niska
triba se sage za ulist kroz nji

prozora nema
krov oslame

"pa di svi legnete"
priupitan ga

"ležimo na rpi
jedni druge popišamo"

bilo je to gorko uboštvo

promišjala san
ko uvomu more osta živ
ko se ovomu jadu otet
izvuć neozliđen
neponižen

i ote mi se ona naša stara besida

"sirotinjo i Bogu si teška
bili Sunce Zemju grijalo
da se Bog na te ne ražali"


KUDIJA I VRTENO


Mliko

U proliće ka sve ozeleni
bila dobra paša
i u jesen
sve tamo do kraja listopada
u krava i ovaca vimena teška i nabrekla
jedva bi beštije odale
mlika bilo ko vode

ujitru
napodne i uvečer
kuvala se varenika

sve mirusalo

ositilo bi se u koga se varenika kuva
u koga je mliko zagorilo
u koga pokipilo

u koga se sir siri
u koga maslo mete u stapu
u koga maslo krabi

puno je promina donilo vrime
obuka nas i naijo
na našemu stolu bili se kruv i mliko u tetrapaku
sirevi svi okusa i oblika

ali je život izgubijo onu boju i miris
kojin su mirusali naši preci

nigdi više i nika više
neće mirusa varenika

ujitru
napodne
i uvečer


"Kuder si se ti Mile zaputila s kozicon i zobnicon"

Izašla Zorka pri kuću
sila na bančić
niko nemere nikud proć ni odnikud doć
ma ni tica proletit
da ona to ne vidi i ne zna

Mile sa svojon kozicon izašla vanka
Zorka pita

"kuder si se ti Mile uputila
s kozicon i zobnicon"

"evo san na uzičici izvela kozicu
da obrsti koju zelenu kiticu
ne prigrize lozicu

stavila san klukašce pređice
i velike igle u zobničicu
malon Stipici za zimu
isples ću kapicu

suvu koricu kruva
šačicu suvi oskrušica
koju suvu smokvicu

danas postin

izmoliću koju Kruničicu
sutra je Gospe Ozdravja

svakomu zdravja manjka
i duševnoga i tilesnoga
pa ću moli našu dragu Gospicu
neka nas se spomene
u Boga zaišće za nas zdravja

blaženija je smrt
nego život brez zdravja

a naša Gospica
u svilicu obučena
zvizdican sjajnin okićena
nije ni ola ni silena
nego je Bogu pokorna

i ko Majčica naša prava
sklopjeni ruku i ponizna za nas se moli
briga se Ona kakvoga smo zdravja"


Oko sinije
(Gospodinu Nedjeljku Mihanoviću i njegovoj supruzi gospođi Miri)

Okrugla ko puni misec
o tri rastove daske načinjena
na tri tanke rastove nožice ukoso nasađena
sva mrsna
dika brašnava
naša sinija iznosila se i stavjala usri kužine
ka bi bilo vrime za ilo

posili bi na tronoge stočiće
okupili oko sinije ko oko kućnoga oltara
niko se nebi usudijo pruži ruku
dok se nebi prikrstili
najstarije kućno čejade
Boga zazvalo
da ilo i nas blagosovi

kruv se rukan lomijo
iz jednoga čanka ilo
iz jedne bukare pilo
kad rosa života počne lapiti
iznad timena se nakupja sini prošlosti
čovik se prisiti
vrimena o kojega je malo šta ostalo

sinije s koje je blagova
kruv blagosovjeni
lugon zaluženi


Tako je bilo tako se ilo i tako pilo

U svakoj kući udlaku isto
ujitru čin bi se pomuzlo mliko varila se varenika
udrobijo u nju šenični kruv

na podne pura začinjena čvarcin ili čvrjcin
ko je ima više šenična brašna u toga lazanje
u koga na pije kunpiri u čorbi
ili utvrdo kuvani zgnječeni s bilin lukon
malo zamirusani maslinovin ujon

za večeru obično zeje
blitva
rašćika
divja mišanca (lukej, kostrić, mličika, žutenica, koromač, grzduja)
s pijicon slanine ili veticon sira
zimi mišani raskuvani gra i žito

liti bilo voća
višnjaka i višanja
u koga i trišanja
bili i crni murava
oskruša
ko med slatki smokava

grožđa zlatne vugave
pošipi
linčuše
ružice

krušaka petrovača i bilica
crveni jabuka koje su mirusale ko one rajske
koje su namamile Evu i Adama

pa unda modri kupina
bajama i orija
i lipi
ko zlato žuti dunja


Udadbenica

Baš se grožđe bralo
svi u vinogradin
samo Nede nema
pitaju mater joj Ivu
"di ti je bona ćer Nede"

a Ive će sileno

"Nede je bomen udadbenica
triba je malo izuze odvoga posla
da se cura more u miru spremi za udaju

onin već su zobnice i male torbe otkane
ovi će ji dana orubi šantunon i veludon
skiti kitice i napravi šiškice
zaši ji na trakice obrusa

odnila je i pređu za tapete
u naše Dare na tkanje

mora očisti perje i napuni kušine
spremi darove za svekra i svekrvu
zavu i jetrvu
isples bičvice za njiovu dičicu

izgargaša na gargaše vunu za štramac
zaleti se u Cistu Provo na pazar kupi maštalo i vučiju
metlu i prakjaču
odni kovaču Žigi naoštri srp i sikiru

uši sadak
otić u Šestonovac
kupi u dućanu bjankariju

zna se bona
šta čeka udadbenicu "


Grmarice

Grm je bijo za ovce rana
počinja bra se sutradan po Velikoj Gospi
na svetoga Roka
bra se po cili dan prvi osan dana
a unda se odilo unj svako jutro do Sisveti
dok ga nebi oprljila slana

pokojna Mare Kovačušina
digla bi se u jednu uru poponoći
stala nasri obora i naglas zvala

" Ajde Zorkica
diži se Maslovuša
Vile zar si zaspala
budi se Ruže
budi čvršća Anka
ne bud lina Tonka …

sve se dižite u grm
uzmite svaka svoj ara
uže i pakicu
koja ima oštru sikiricu neka ponese
za janjcin usić koju zelenu grančicu

i ne zaboravite poni tikvicu vode
usta ovlaži napodne
sve su kamenice prisušile
ožeđe umiru zmije i tice

ako koja ima grozd grožđa
ili je ko donijo ispoja smokava neka ponese
svakako i komad kruva
zrno soli i vareni kunpir ako ga je ko sinoć skuva "

bila san posve mala
mater bi me zvala

"diži se Danica smenon ćeš u grm
ništa nema o ležanja
nisi mi baš desna ruka
ako nabereš bar za vrvo arara
i to mi je ozuvara"

ja se dizala s kreveta pa jope nanj padala
obišala mi se glava ko na višalan
oči pune krmeja
unda bi oči dobro vodon isprala
i bila bi malo vedrija

krenili bi svi u koloni

Mare prva za njon ostali poredani ko vojnici
uz Diliće
kroz Progone
ispo Rejovi kuća
put naše Krmejače
kroz Rejovu Višušu

put bijo sama sovura
na nogan šlape o terkije
bolo nas kamenje
drača se za nas zapinjala ko da nas vata rukan

noge bile pune krasta
na čičkin koža sva oderana
krv kapila iz rana
tabani tvrđi nego konjska kopita
zvizde nas krasne s neba gledale ustopu pratile
nebesa tugon života naši bila rasplakana

unda bi slidijo spor uspon uz Kamešnik
jer smo morali dobro pazi za nepast
polomi se na kresin
ruku i nogu slomi
o udarca o kamen
glava se mogla ko tikva raspast
ka bi se uspeli na vrvo
došli na počivalište prvo
bacili arare i svaka bi na svoj legla
pozaspali bi odma a Mare jope prva

"ustajte
misečina sjaje ko svića
uvatite se branja grma"

svaka bi krenila k svon jasenu
obrstila ga rukan do gola nebi na njemu ni jedan list osta
držalo se kako je najbrža beračica ona
koja bi napunila ara jasenovinon
prija nego se ukaže zora

i već bi se čulo kako sa strane prikin puton
koji je bijo ravniji ali duži
dolaze magerad i starija čejad
šta je grma obrano otra kući
rastr po guvnu da se do večeri na Suncu osuši

došli bi obično u danu dva puta
a zadnji ara grmarica bi na leđin naprćen donosila kući
još naramak jasenovi grana za janjce
sakrila o lugara malo mlade rastovine
i ako bi u škripu našla za kravu rukovet zelene trave

a cili dan rana i piće bili
oni kunpir koji bi vas pomodrijo i pocrnjio
nikoj grozd grožda s kojega bi čevuju po čevuju drugan razdilila
koja smokva i gucaj vode koja bi se steplila
nebi je mogle ni u jutoj muci popi
rekle bi da je ko kravja pišalina

sudbino jucka
promišjajuć ovo
šta bi čovik danas o tomu reka


Drvarice

Nije svaka žena umila bi drvarica
koja nije bila višća sa sikiron
znala se posić po rukan i nogan

nije svaka znala ni dobro složi brime
a to je bila prava sramota
ne doni kući iz Oblika ili Nezgrije
brime bar o osandese kila drva
samo gori i doli po dana uzalud odat

moja je mater bila vrlo spretna
did ili ćaća dobro bi joj naoštrili sikiru
s njon uvi išla Kate Picilina
Katina je sikira bila tupa ko teleća gubica
i nebi brez materine pomoći
ozore donoći brime drva s njon usikla

mater bi sikla drva
Kate nosila na rpu
i ka bi prosudile da su za dva brimena usikle
razvukle bi uže i slagale drva
na dno brimena i do leđa ona tanka
u sridinu krupnije grane
okolo obično grabovinu jer je laka
da nji jača grana zemji ne privagne

unda bi se jedna uprtila
druga bi joj morala da ruku da se pod brimenon digne
znalo se dogodi da zbog težine brimena obe izgube ravnotežu
jedna i druga poklekne

ili ako drva dobro složena nisu
iz brimena grane ispanu
pa bi prislagivale
i ka bi sve bilo kako triba
pogete do crne zemje
tribalo jin je dosta vrimena
da nađu mista nogi između stina i spuste se s briga

ka bi prolazile kroz koje selo
očima se vagalo koliko brime koja nosi
nebi se valilo upo kila
i koja nije bila dobra drvarica
okrenilo bi se u stranu glavu ka bi prolazila
upo glasa promrmjalo

"neće punta nate
to prajaka šta si uprtila
nije ni za u lopuži mliko svari
nije udaja bila zate"

otoga bi napravili još i pošalicu

"nemoj se priznoji ka se uprtiš
ko Ive ka nosi na sebi oni naramak prajaka
moga bi ji obisi o kokošju nožicu"

i ka nije bilo potribe da se loži vatra
i liti bi svejedno na kominu plancala
držalo se sramoton vatru nenaloži
jer vatra je kuću grijala

a one su izdana udan
po buri
snigu i kiši
po Suncu
gladne i trudon satrvene odile u drva
to njin je bila zadaća prva


Šušnjarice

Ni list šta opane s grane
nije smijo propast
u jesen ka bi s drveta opa
njega su odile šušnjarice skupjat

tribalo ga je nakupit puno
za meća ispo blaga
i nije bijo ridak slučaj
da i čejade zimi kaje veliki led
u pojati u šušnju spava

prvo je opada list s graba
šušanj grabov meća se obično ispo ovaca
skupja se između stina i po škrapan
uvi je bijo vlažan
po krupnije blago nije se baca

šušanj oduba
bijo je na cini
on se stavja ispo krava i teladi
mageradi i konja
ispo svinja i junaca
volova i krava
o njega je bilo dobra i zdrava gnjoja

a brez toga gnjoja
nebi bilo velike vajde ni o njive ni o poja
ti gnjoj jubila je loza i maslina
žitu i kukuruzu je vonja

tako se u prirodi razvijala razmina
priroda je uvi davala
čovik onje uzima
prirodu koristijo
blagosivja i volijo
tako mu je Bog naredijo
tomu ga zakonu naučijo
Seoska magerad

Zasebno misto u našemu seoskom životu
zauzimala su magerad
koja su izminjivala čovika
po brdu i po poju nosili
dobar dijo naši teški brimena

dobro se znalo kakvo je čije magere
kaku ćud ima
jeli pokorno ili prkosno
lino ili vridno

naše se magere zvalo Pule
bila je to ustvari crna magerica osridnje veličine
neobično dugi ušiju i duge gubice
vele tanki nogu
velikoga droba ko da si je puvajkon napuva
mirna i strpjiva
dobroćudna i obiteji odana

na nju tovarili priko sto kila piza
a ka bi se išlo uzbrig
još bi je kogo i za rep vuka

znala je svoje misto u pojati za jaslan
nismo je tribali veza
svoje misto za izvaja se u prašini
misto dije ladovala u ladovini
i dite je moglo natovari je i šnjon zapovida

nika nikoga nije udrila nogon
niti iskrivila teret nasebi
gotovo nika nije ni revala
niti je bižala s drugon mageradi
činila se zadovojna svojin magerećin životon

za tovarno živinče živila je prilično dugo
stariji kažu u nas priko tridesepe godina
sve dok je mater 71. godine
nije odvela u Zadvarje na Pazar i prodala Talijanin

u Lauške Centine bilo veliko i pitomo magere
baš nike dobre pasmine
krupno ko mazga i najlipše među svon seoskon mageradi
svakomu bi ga dali u potribi
moglo se po snagi miri s najbojin konjon
pametno i pokorno
pravo reć za diku kući

u Marka magere malo veće o lisice
koliko ga god ranili mladon ditalinon
ječimon i zimicon
kripili dobrin napojon o mekinja
tetošili
pošteđivali o teška tereta
nikako da nareste

ko bi mu se primaka tuklo je nogan
vrtilo se oko sebe Bože oprosti ko da je manito
pokušavalo ugrist koga dovati
a nije bijo ridak slučaj
da bi obisa i samo sebe grizlo

revalo brez ikakva razloga
dlaka na njemu bila žutikova i čekinjava
ko na divjoj svinji

ka bi ga gonili sa sebon u poje ili u goru
zakobacalo bi se i bižalo
uvi bi uspilo iskrivi samar
sve sa sebe zbaci
ukopalo bi se u mistu
ko da bi se okamenilo
ono čejade koje je bilo šnjin
skinilo bi šnjega teret i stavilo nase
a magere zanjin prazno

Markova žena ispo glasa bi ga klela
da je Marko ne čuje
jer on nije nikomu da kudit njegovo magere

"okamenilo se dabogda
zađavla piću ideš i vodu piješ
krepalo
da nisi kući na rugo"

moga je Marko to magere proda Talijanin
kupi uglednije i korisnije
ali do magereta se držalo digo i više
nego do kućnoga čejadeta

kakvo bilo da bilo
vajalo ga je trpi i pri sviton opravda


Kako smo vabili ovce

Ovce su bile poslušno blago
slušale čobana
ma se znalo dogodi
da i njima digo ništo uglavu šune
pa se pobune
uzjogune
krenu ku je nji voja

nebi se dale svrni ni na svoj put vrati
nika bi u tuđe stado odlutala
nika se znala odmetni pa zać priko granice našega sela
ko da joj je dosadila ista okolina
nika bi uškrip uskočila brez ikakva razloga
a nika jope za draču zapela
unda bi se skupili veliki i mali
odili traži ji svuda
mamili i po imenu zvali

Rudiceee … di si moja … di
zableji de …. zableji
Galeeee … javi se moja … javi
na moja … na
ooooo…Gariceeeee….
di si zapela
ajci ovca…..ajci moja
ajci ……ajci …

Zrneeee …kući se vrati… janje te čeka
Jabukooo… de moja …. nisi zar i ti utekla
soli ovca …. soli…soli
lipa moja …lipa
dobra moja … dobra …
vime ćete zaboli onepomuzena mlika

ajci ovca…. ajci
soli ovca ….soli
na moja…. na……


Potkova i granpin

Malo bilo konja u našemu selu
konja ja vajalo potkiva
šta bi narod reka "obuva"
dobro rani zimicon
kokuruzon i ječimon
na dobru pašu izvodi
u čistoj štali drža i timari

ka bi konj izgubijo potkovu ili granpin
ko bi ji naša na putu
držalo se kako će tomu sve kreni oruke
doni sriću

potkovu ili granpin donijo bi kući
zakuca čavlin na vrata
i ko bi go doša upita bi

"oklen ti to
blago ti se tebi
znaš li ščijega je konja"

mnogi su se krovovi davno urušili
još se dikoji zid drži
a na raspadnutin vratin
stoji tvrdo zakovana potkova ili granpin

i ko da je u tomu ostalo ništo
od one vične jucke čežnje
za srićon


Špruja

Otiša ćaća u move traži špruju
za omlati orije

prošlo podne
svi se zabrigali
stavila baba ruku navr čela i gleda dije više

"da nije pa
da nije nogu zavrnijo
da ga nije zmija zapunila
da nije..."
nedaj Bože ovo ili ono

ka eto ćaća
nosi špruju dugu sedan – osan metara

kaza nan
krenijo od Maslovjevi kuća
obaša cile Berače
Vitrenik i Grad Nezgriju
iša sve do Kegjovi ograda
zaokružijo prema Rašcu
dok nije naša visok jasen koji nije zadebjan
nego tanak a čvrst
more dobavi orij na najvišemu cablu

ota smo mi imali najveću špruju
i ko svojon šprujon
nije moga omlati orije i bajame
dolazijo je po našu


Izgori mi čizme

U našoj Zagori
nosili se opanci i papuče od goveđe i svinjske kože
na kiši bi se razblatili
izokrićali na nogan i često raspali
ako bi kogo iša u svit pa donijo kakve cipale
ili iz vojske vojničke čizme ili cokule
tomu se uvelike zavidilo
jer ga nije bolo oštro kamenje
nije po snigu bos odijo

momci se volili iskaza
pa bi zajali u koga obuću za otić na silo

Škepica ima čizme i cipale
Joko bijo bosonog
Škepica Joki zaja čizme za na silo

došli k curan

posidali uz komin
od razgarena plamena
i divojački pogleda koji su sjali ko zvizde
momci samo šta ne eksplodiraju ko barut

Joko izbacijo noge neka se vide uglancane čizme
sve se blišćile pri vatri
a on nogan vatri još bliže

Škepici stalo srce
izgoriće mu čizme
je ji Joki zaja zdraga srca
ali teško bi ji prigorijo
i ote mu se
"Joko brate
izgorićeš mi čizme"

ota u našemu selu
više niko unikoga nije zajima obuću





Kudija i vrteno
(Ova pjesma dar je mojoj prijateljici Ljiljani)

Kudija s vunon zadila bi se za pas
pratilo se čije se vrteno najbrže okriće
čiji su prsti najvištiji
najspretniji
pređa najtanja i bez čvorova

Mika imala duge tanke prste
savijali se ko da su ogume
brzo bi vrteno okrićala
palcon i kažiprston jedne ruke
vunu natezala i stanjivala
palcon i kažiprston druge ruke
vrteno okrićala i pređu na vrteno namatala
začas bi vuna s njezine kudije bila ispredena

ja bila curetak
umisto među dicu mater me slala među starije žene
neka pomnjivo gledan šta i kako one rade
neka se naučin kako se vuna uvaja i na kudiju stavja
kako se drži vrteno

i dok bi gledala Miku kako prede
kako se vrteno brzo okriće ko da leti
o gledanja
vrteno s pređon činilo bi mi se sve veće i veće
a unda bi mi se učinilo kako vrteno mene
i cili svit oko sebe okriće

otoga bi mi se zamantalo
zatvorila bi oči s vrtenon se vrteći
oborila glavu i zaspala

unatoč gledanju
nisan to znanje nika savladala

kudija i vrteno nisu me jubili


Bikla

Pri zimske i litnje derneke
matere se naveliko brigale
kako će njin izgleda ćeri
ka ji izvedu pri oči ženika
koji su svaku curu opete do glave odmiravali
ko kakav trgovac robu na pazaru

i pri oči seoski žena
koje su svaku curu kudile
makar ko Anđejo Božji bila

na glasu bile jedre cure
široki obraza
rumeni jagodica
očiju crni ko crni gra
koje su iskrile žarje nego žeravica

debeli pletenica
čvrsta koraka

ka bi kućna čejad polegla
svaka mudrija mater kradimice bi se izvukla iz posteje
u kakvu bukaru ili čikicu
nalila bar kvarat jakoga crnoga vina
toliko umuzla u krave ili ovce mlika
dobro promišala vriško nekuvano mliko s vinon
malo steplila na vatri
i odnila ćeri u krevet neka oduška popije

govorila bi

"popij ćeri biklu šta ti je mater donila
okripi će te
procvita ćeš ko prolitna ružica
zarumeni se ko crvena jabučica
oči ti zaiskri ko zvizdice
prsi nabrekni ko u rodije
ako te mater ne okripi ko će
stara je besida

"u matere bila i rumena
u svekrve žuta i zelena

u matere cviće u pitaru
u svekrve šušanj u araru"